Naslovna Zanimljivosti Koliko nam je vode zaista potrebno?

Koliko nam je vode zaista potrebno?


Opšte je poznato blagotvorno dejstvo vode na ljudski organizam i zdravlje. Voda kao najvažniji makronutrijent brine o gotovo svim vitalnim funkcijama u organizmu. 

Voda učestvuje u izgradnji ćelija organizma i ulazi u sastav krvi. Pravilan i dovoljan unos vode u organizam jedan je od osnovnih preduslova za pravilno funkcionisanje svih telesnih funkcija.

“Samo oni ljudi "dovedeni na poslednju fazu siromaštva - zadovoljavaju svoju žeđ vodom", kaže Vincent Priessnitz, osnivač hidropatije.
Mnogi od nas, nikada ne pije više od pola litre čiste vode u jednom danu.  

U Srbiji se danas popije više vode nego u poslednjih nekoliko godina, dok je u SAD-u prodaja flaširane vode nedavno nadmašila prodaju sode i ostalih napitaka.
Bombardovani smo porukama koje nam govore da je ispijanje litara vode svakoga dana tajna dobrog zdravlja, više energije i odlične kože, i da će nas unošenje viška vode dovesti do toga da izgubimo suvišnu težinu i izbegnemo terminalne bolesti.
Recimo, nezvanični savet koji lekari preporučuju je da popijemo osam čaša od 200ml vode dnevno, nešto više od litar i po. Ova preporuka međutim, nije podržana naučnim dokazima, niti je dobijena od zvaničnih vladinih organizacija Srbije ili EU.

Odakle onda to?

Godine 1945. američki odbor za hranu i ishranu Nacionalnog istraživačkog saveta, savetovao je odraslima da pojedu jedan mililitar tečnosti za svaku preporučenu kalorijsku hranu, što je jednako dve litre za osobe ako su pojele do 2.000 kalorija i dve i po za osobe koje su pojele 2.500 kalorija na dnevnom nivou.
Ne treba zaboraviti da u voću i povrću, takodje ima vode i oni je mogu sadržati do 98%.

1974. godine, knjiga “Nutricionizam za dobro zdravlje”, nutricionista Margaret McWilliams i Frederick Stara, preporučila je da prosečna odrasla osoba konzumira između šest i osam čaša vode dnevno. Sa napomenom autora, da ova vrednost vode uključuje i voće i povrće, kofein i bezalkoholna pića, pa čak i pivo.

Voda je, naravno, važna samim tim i što čini oko dve trećine naše telesne težine. Možda niste znali ali voda reguliše našu temperaturu, deluje kao sredstvo za “podmazivanje i amortizer” u našim zglobovima i igra ulogu u većini hemijskih reakcija koje se događaju u našem telu.
Čovek stalno gubi vodu kroz znoj, mokrenje i disanje.

Obezbediti dovoljnu količinu vode je uslov za ravnotežu organizma i ključan faktor za izbegavanje dehidracije. A recimo simptomi dehidracije mogu se otkriti kada izgubimo između 1% do 2% vode u organizmu i nastavljaju da se pogoršavaju dok ne vratimo tečnosti nazad.  U retkim slučajevima, dehidracija može biti fatalna.

Stručnjaci se u velikoj meri slažu da nam ne treba više tečnosti od one za koju naša tela signaliziraju, pa je tačna količina ipak individualna.

Kod zdravog čoveka, mozak detektuje kada telo postaje dehidrirano i inicira osećaj žeđi. Takođe oslobađa hormon koji signalizira bubrezima da sačuva vodu u koncentraciji urina.

"Ako slušate svoje telo, ono će vam reći kada je žedno", kaže Courtney Kipps, konsultantski sportski lekar i glavni profesor kliničke nastave sportske medicine, vežbanja i zdravlja i UCL, i medicinski direktor “Blenheim and London Triathlons”.

"Mit da je prekasno popiti vodu kada ste žedni zasniva se na pretpostavci da je žeđ nesavršen marker deficita tenosti, ali zašto bi sve drugo u telu bilo savršeno a žeđ nesavršena? Kada je ovo pravilo dobro funkcionisalo hiljadama godina ljudske evolucije. "

Dok je voda najzdravija opcija hidracije jer nema kalorija, druga pića nas takođe hidriraju, uključujući i čaj i kafu. Iako kofein ima blagi diuretski efekat, istraživanja pokazuju da čaj i kafa i dalje doprinose hidrataciji - kao i alkoholna pića.