Naslovna svet VELIKI POŽAR U SAO PAOLU 1974.godine

VELIKI POŽAR U SAO PAOLU 1974.godine


Sao Paolo, je moderna Južnoamerička metropola sa oko 8.000.000 stanovnika .
Poslednjih godina došlo je do ubrzanog razvoja grada, tako da je brzo postao glavni turističko-poslovni centar sa visokim soliterima.  Bezbednost ljudi u tim objektima zavisi, kao i u svakom gradu, od konstrukcije i onoga što se u njima nalazi.
Naredne godine u februaru, navršava se 45 godina od velikog požara koji je zahvatio ovaj grad.

Soliter Želma je dvadesetpetospratna građevina koja se nalazila u centru grada na preseku dve ulice. Upravo iz tog razloga zgrada je bila neobičnog oblika. 
Sagrađena je tako da se praktično sastoji iz dve zgrade, severne i  južne.  Između te dve zgrade nalazi se centralni deo koji ima četiri lifta i jedno stepenište, koje zapravo predstavlja jedinu komunikaciju između severne i južne zgrade.
Prvih deset spratova zgrade je bilo namenjeno za parkiranje vozila a ostalih petnaest je služilo kao poslovni prostor.
Krovovi zgrade su bili praktično nezavršeni, odnosno ostavljena je mogućnost dogradnje. Bili su pokriveni ravnim betonskim pločama iznad kojih se nalazila drvena konstrukcija koja je služila za odvod vode.
Kancelarije su bile odvojene drvenim pregradama, plafoni prekriveni materijalima celuloznim vlaknima i pričvršćeni drvenim rešetkama. Praktično, sve unutra je bilo lako zapaljivo.

U petak 1. februara 1974. godine u zgradi je bilo 756 zaposlenihi kada je požaz izbio u kancelariji na dvanaestom spratu.
Požar je otkriven u 8,50 minuta ujutro. Stanari susedne zgrade su obavestili vatrogasce oko 15 minuta kasnije.
Prve ekipe vatrogasaca stigli su 10 minuta posle 9 časova i odmah je traženo pojačanje koje je zbog jutarnje gužve stilgo oko 9.30.
Do tada plamen je stigao do krova.
U gašenju je učestvovalo 300 vatrogasaca, 12 vodenih topova, troje pomičnih lestava i jedna pomična platforma.

Prvi pokušaji vatrogasaca da stignu do vrha zgrade strepeništem zaustavljeni su na 11 spratu zbog gustog dima, velike toplote - jare.
Ni helikopteri nisu mogli da slete na krov zgrade zbog vatre i dima koji su se do krova vrlo brzo proširili. Vatrogasci su pokušali da gase požar sa ulice vodenim šmrkovima.
Podignuto je 140 lestava da bi se ljudi spasili ljudi zatečeni na pasažnim vencima, ali lestve su dosezale do 15 sprata.
Do 10.30 požar se stišao.
Požar je počeo na 12 spratu od erkondišna koji je neadekvatno priključen, odnosno nije imao adekvatnu naponsku zaštitu, na razvodnu tablu na spratu.
Trinaesti sprat je bio nenaseljen, tako da se požar spoljnom stranom zgrade proširio  na 14, jer je na tom spratu bilo zapaljivog materijala - zavese, tepisi, drveni radni stolovi i dr.
Vatra se sa severne strane zgade proširila na južnu stranu. Za manje od jednog sata vatra se proširila do krova.

 


Liftovi i stepenište je bilo u funkciji sve tok se dim i jara nisu proširili na liftove i stepenište. Do momenti dok su liftovi mogli da funkcionišu spašeno je 300 ljudi.
Od njih 171  koji su uspeli da se popnu na krov zgrade preživelo je samo 81. Svih 60-toro koji su bili na južnoj strani nisu preživeli.
Ljudi koji su bili na severnoj strani krova su preživeli tako što su se sakrivali u odvodima za vodu, tako su bili zaštićeni od požara.
Sama zgrada nije prestavljala nikakvo utočište za ljude koji su ostali u njoj.
Neki su pokušali da nađu spas u kupatilima gde su se polivali vodom.
Međutim, kada su požar i dim zahvatili i te prostorije, vrlo brzo su se ugušili usled nedostatka kiseonika.
Jedan deo ljudi je pokušao na nađe spas tako što su se krili na betonskim pasažima sa spoljne strane fasade koji su se nalazili ispred prozora.
Neki od njih su pokušali da se spuštaju sprat po sprat da dođu do lestvi, a neki usled straha i panike su skakali sa spratova, verujući da će tako doći do lestvi i zakačiti se za njih. U tim pokušajima izginulo je oko 70 ljudi.



Što se tiče vatrogasnih lestava koje su mogle da stignu samo do 15 sprata, njihovom upotrebom spašena je 61 osoba.
Krajnji bilans je stradalih 179 ljudi.

 

Uzroci velikih ljudskih žrtava i materijalne štete su sledeći:

Tokom projektovanja i izgradnje zgrade nije se vodilo računa o sledećem:
- iako je konstrukcija zgrade bila od čvrstog materijala i otporna na požar, unutrašnji enterijer je bio od lako zapaljivih materijala;
- nije bilo pregradnih zidova otpornih na požar, što je i te kako moglo da uspori dalje napredovanje vatrene stihije;
- što se tiče komunikacije u samoj zgradi postojalo je samo jedno stepenište i četiri lifta koji su povezivali severnu i južnu stranu. Oni samo 10 minuta nako početka požara zbog velikog dima, toplote - jare bili neprohodni. U zgradi nisu postojale protiv požarne stepenice i vriše prolaza za evakuaciju. Krovovi zgrada koji nisu bili završeni. Na njima su se nalazile betonske ploče prekrivene drvenom konstrukcijom i vrlo brzo su bile zahvaćene požarom, pa je sletanje i evakuacija ljudi pomoću helikoptera bila nemoguća;
- u zgradi nisu postojali sistemi za alarmiranje i dojavu požara, tako da požar na vreme nije bio primećen;
- u zgradi nisu postojali ni stabilni sistemi za gašenje požara što bi u velikoj meri lokazilovalo ili ga potpuno ugasilo;
- nije bilo priručnih sistema za gašenje požara (prah CO2) i drugih priručnih sredstava;
- nisu postojala „tamnična svetla“ koja bi trebala da ukažu na pravac evakuacije u slučaju vanrednih situacija, što nam jasno govori da plan za evakuaciju nije postojao;
- možemo da konstatujemo da je postojao veliki nemar kod službi koji su u funkciji održavanja zgrade a posebno elektroinstalacija, jer je činjenica da je klima sistem nestandardno bio priključen direktno na razvodnu tablu bez adekvatne naponske zaštite.
- da li je i kakva je bila edukacija zaposlenih po pitanju protiv požarne zaštite u toj zgradi?

Koliko se o svemu ovome danas vodi računa i u svetu i kod nas, ostaje da vidimo i sami.

 

 

iz iste rubrike

Iz iste rubrike

Edinburg, Škotska


  • autor:Marina Vukojičić
  • april 2019

  • Edinburg je grad u Ujedinjenom Kraljevstvu i glavni je grad Škotske. Smešten je u Lotijan dolini, na južnoj obali reke Fert ov Fort.

    Muzej potrošačkih stvari iz doba komunizma
  • autor:Vesna Dejanović
  • april 2019




  • Temišvar, treći po veličini grad u Rumuniji nalazi se na reci Begej, a naziv je dobio po reci Tamiš koji je ovuda nekada proticao, da bi kasnije bio pomeren van grada.

    Bogota, Kolumbija
  • autor:Jelena Bogdanović
  • maj 2019




  • Bogota je glavni grad Kolumbije, sa bojem stanovnika koje se kreće između 6,2 do 8,3 miliona ljudi. Prema zvaničnim podacima popisa iz 2005. godine, zabeleženo je 7321831 osoba. Sam grad se nalazi na 2640 metara nadmorske visine, na planinskoj visoravni u istočnim planinama Anda.  

    "Splavarenje divljim vodama"
  • autor:Marina Vukojičić
  • maj 2019




  • Turistički rafting spada u  klasu 3. Manevri se izvode  u brzoj struji, a potrebna je dobra kontrola čamca u uskim prolazima ili oko grebena. Teže i opasne prepreke kao i nešto veći talasi  mogu biti prisutni, ali se lako mogu izbeći. Na nepreglednim delovima preporučljivo je izviđanje naročito, ako taj deo prolazimo prvi put.


    "Dobrodošli na Siciliju"
  • autor:Marina Vukojičić
  • jul 2019




  • Sicilija je najveće italijansko ostrvo u sredozemnom moru, tako da opcije za posetu mogu biti gotovo beskrajne.