Naslovna Zanimljivosti PRVI SRPSKI VAMPIR PETAR BLAGOJEVIĆ

PRVI SRPSKI VAMPIR PETAR BLAGOJEVIĆ

 

Priče o vampirima se najčešće vezuju za rumunskog grofa Drakulu, a u našim krajevima za Savu Savanovića, za koga mnogi misle da je prvi poznati srpski vampire ali i neke bezimene koji su se povampirivali s vremena na vreme i posećivali rodbinu i prijatelje, dok ih nisu upokojili.

Ni živi, ni mrtvi, sejali su strah i šapatom se govorilo o njima i njihovim posetama.

Postoji jedan vampir koji je Austrijsku monarhiju digao na noge i pokrenuo zvanična istraživanja i progon i uništavanje vampira širom Evrope.

Njegovo ime je Petar Blagojević ili kako u zapisima stoji Peter Plogojowitz koji je živeo u selu Kisiljevo (Kisilova) kod Velikog Gradišta krajem 17. i početkom 18. veka.

 

Nedugo pošto se Petar upokojio, negova supruga je počela da se žali kako joj dolazi noću i traži svoje opanke. Požalila se svojim komšijama i rođacima i saznala da i njih noću posećuje, sačekuje i davi ih. Sve više ljudi se pojavljivalo s tvrdnjama i informacijama da su i njihovi pokojnici, preminuli posle Petra, počeli da im se ukazuju i da ih proganjaju u snu. Svako ko je video nekog vampira, nedugo potom se razboljevao, kopnio i umirao, a mnogima su se prikazivali u poslednjim trenucima života. Udovica Petra Blagojevića je pobegla iz sela, što iz straha od njega, što od meštana koji su sumnjali da ona ima nešto s njim.

Ove glasine i strahovi su stigli do carice Marije Terezije koja je poslala posebno obučene ljude da sve to istraže i reše problem s vampirima. Službenici austrijske države naredili su da se otvori grob Petra Blagojevića i vidi šta se tamo dešava.

 

Zatekli su telo koje nije istrulilo, nije imao bore, koža mu je bila svetla i glatka, nokti dugi, lice rumeno, a oko usana su se videli tragovi krvi. Seljaci su kroz srce probili glogov kolac i spalili telo, a ostatke bacili u Dunav, deo koji je danas poznat kao Srebrno jezero.  

Izveštaj o ovom događaju je objavio je Frombald u bečkom časopisu „Bečki dnevnik“ (Wienerisches Diarium) i tako je interesovanje za vampire i vampirske teme počelo da se širi, a reč vampir je iz srpskog jezika ušla u internacionalnu upotrebu.

Smatra se da potiče od staroslovenske reči upir koja je i danas u upotrebi u poljskom jeziku, mada je etimološko poreklo nejasno i postoji više tumačenja od toga da je nekad bilo vlastito ime do označavanja raznih čudnih bića i životinja.

Osniva se Bečka dvorska vampirska komisija koja u roku od godinu-dve šalje dramatične izveštaje da se posle dva meseca od smrti u otvorenom grobu tela ne raspadaju. Oni nisu istražvali samo u Srbiji, nego i širom Austrougarske monarhije.

 

Danas znamo da je truljenje ljudskog tela složen proces i da prolazi kroz razne faze, ka oi da treba više od dva meseca da se telo raspadne, a moguće je i da se dugo očuva zbog raznih faktora kao što su vlažnost, vrsta tla, protok vazduha i tako dalje.

Mnoge bolesti imaju simptome koji su slične osobinama koje se pripisuju vampirima. Masovno umiranje naroda od  bolesti kao što su antraks i kolera mogu da objasne. “Vampirski izgled” može da se objasni bolešću porfirija.

 

Marja Terezija je kasnije izdala “Vampirski ukaz” po kojem je zabranjeno da se otvaraju grobovi jer je po izveštajima ispadalo da svaki deseti čovek vampir. Postoje i zapisi da su članovi Vampirske komisije bili plaćeni po broju nađenih i uništenih vampira, pa nije isključeno i da su namerno povećavali broj.

 

Epidemija povampirivanja pokojnika u Srbiji u 18. veku se povezuje sa antraksom koji ima za simptom da se pred umiranje javljaju halucinacije i oboleli pričaju s pokojnicima i imaju želju za krvlju. Poznato je da je u to vreme vladala velika glad i nije isključeno da su ljudi jeli meso obolele stoke i tako se zaražavali.

 

Priče o Petru koji se povampirio se i dan danas prepričavaju u okolini Velikog Gradišta, a najgora kletva koju vam mogu izgovoriti je „Da bog da te Pera posetio !

.

 

iz iste rubrike