Ko ne voli da spava? Neki zaspimo u letu do jastuka, drugi se vrte satima, čas im se piški, pa su im hladne noge, bolja polovina hrče, komšija pustio mašinu za veš jer je jeftina struja i sve odzvanja. 
Naučnici kažu da manjak sna može da nas ubije pre nego manjak hrane. Duže možemo da izdržimo bez hrane, nego bez sna. 
Veliki broj ljudi u nekom delu svog života ima problema sa spavanjem i to zna da bude vrlo neprijatno kada legneš u krevet, a mozak radi 200 na sat, duša spava, a sna nema. U blažim slučajevima mogu da pomognu šolja toplog čaja od kamilice pred spavanje, može i toplo mleko i kakao, neka ambijentalna muzika sa zvucima prirode, podešavanje temperature da vam nije ni mnogo toplo, a ni hladno, a u slučajevima kada nesanica potraje duže vreme potrebno je da se obratite lekaru. 
Jeste li se nekada pitali šta se dešava dok spavate ? Odakle ti snovi ? Zašto nekad imate utisak da ste spavali danima, a nekad se probudite i umorni i kao da ste samo sklopili oči na 5 minuta, a spavali ste svih 8 sati koliko je preporučeno ?

Čoveku treba oko 15minuta da se uspava, neki naučnici tvrde i manje, ali za razliku od životinja, čovek je jedina vrsta koja odlaže san. Životinje spavaju kad im se spava. I zato se ugledajte na njih. Naravno, ne možemo baš uvek ispoštovati sve naše instinkte ali treba da se trudimo da poštujemo biološki sat.


DA LI SE I VI ČUDITE ZAŠTO STARIJI LJUDI USTAJU S PETLOVIMA ?

Bebama i maloj deci je potrebno više sna nego odrasloj osobi, čak i do 16 sati dnevno. S godinama  potreba za snom se smanjuje, da bi posle 60 godina bilo svim dovoljno 6 sati sna. 
Odrasloj osobi je potrebno 8 sati sna da bi mogla s lakoćom da prebrodi dan. 
Znam, kažete sad sebi ali ja ne stižem da spavam toliko svaki dan. Da, ali sigurno se bar jednom nedeljno zakucate ispred tv i prespavate film koji ste toliko dugo čekali da pogledate.Kako god, ljudi provedu trećinu svog života spavajući !


DA LI SE BUDITE NOĆU ?
Ne brinite, to je normalno. Prosečan čovek se budi 3 do 5 puta noću da bi išao u toalet, zato što je loše sanjao, nešto ga je uplašilo, partner hrče ili vam je povukao pokrivač pa ste se smrzli. E, zbog tog hrkanja trećina parova spava u odvojenim sobama, što i nije tako loše jer imate svoj komfor i možete kako hoćete. Gospoda su nekad spavala u odvojenim prostorijama, a sastajali su se zbog razmene intimnosti i posle opet vraćali svako u svoj krevet.


A ŠTA JE SA SNOVIMA ?

Sanjamo svaku noć ali se sećamo samo pojedinih snova. Uglavnom sanjamo ljude i situacije koje su se desile prethodnih dana i preživljavamo ih ponovo i tako se oslobađamo napetosti.
Kad se probudimo najčešće se sećamo celog sna ili nekih detalja i dok se okrenemo PUF ! sve nestane i ne možemo da se više setimo ničega. 
Frojd je verovao da se to dešava zato što snovi predstavljaju naše potisnute misli i zato naš mozak želi da ih se brzo otarasi. Međutim, mnogo je verovatnije da se naš mozak koristi mnogo više, laički rečeno upali, čim se probudimo i zato zaboravljamo mnogo o onome o čemu smo sanjali.
Mnogo ljudi daje veliki značaj snovima i veruje da oni gu da predskažu budućnost i lepe i ružne događaje. Postoje mnogobrojni sanovnici gde je do detalja opisano značenje svakog predmeta, rodbinske veze s nekim koga smo sanjali, dela tela, države, biljke, životinje. 
Zanimljivo je da što si ružnije sanjao, to te lepši događaji očekuju na javi, pa se tako veruje da kad se sanja svoja ili tuđa smrt da se nekom produžio život ili će da ozdravi, ako sečeš kosu ili zubi ispadaju to odlaze neke brige, ako te neko u snu prevario ili ponizio onda te na javi očekuju počasti i tako dalje. 
Većina ljudi ima svoje značenje snova koji ne moraju da se poklapaju s onim opšteprihvaćenim iz sanovnika, pa tako jedna gospođa tvrdi da kad god sanja osobu koja se zove Marija ili Marijana nju potera neki maler i ima štetu, a bilo kakva voda joj donese brige i troškove.

Iako spavanje i snovi zaokupljaju ljude od kad postoje, ozbiljna naučna istraživanja su počela da se rade polovinom 20. veka.Najveći deo onoga što znamo o spavanju otkriveno je u proteklih tridesetak godina. 
Naučnici i istraživači širom sveta svaki dan saznaju sve više činjenica vezano za ovu temu. Postoji gomila dokaza da je san blagotvoran za ljudski organizam i da moramo da spavamo da bismo lepo funkcionisali i bili lepi i delovali mlađe ali se još uvek traga za odgovorom zbog čega nam je san toliko neophodan i nezamenjiv i na prvom mestu osnovnih životnih potreba.