Naslovna Zanimljivosti Uvek posle 24h - sablasti i prikaze

Uvek posle 24h - sablasti i prikaze


Nema sela, puteljka livade, rečice u Srbiji koja nema svoje sablasti i prikaze. Većini ljudi su ta mesta dobro poznata i trude se da  kad god mogu da izbegnu tuda da prolaze, pogotovo kada padne mrak. 
Jedno od takvih mesta je na starom putu između Gornjeg Milanovca i Kragujevca, blizu sela Bare u Dumači. Put je lep, asfaltiran, vodi blago vijugavo kroz šumadijska polja koja prelaze u šume i blago valovit. 
Negde na polovini puta oduvek se prikazuju prikaze u vidu golih ljudi koji pretrčavaju put.  Ne mogu ih videti svi, već samo odabrani. Neki tvrde da ih viđaju redovno kad prolaze ovuda. Nije jasno zašto je to tako i šta poručuju onom koji ih vidi. 
Ova priča se prenosi od usta do usta već decenijama, pa i oni koji odlučno tvrde da su to budalaštine i da nema nikakve šanse da tako nešto postoji se trude na ih ne uhvati noć, a i ako im se desi, biraju da idu okolnim putevima samo da bi izbegli ovo mesto.
Pričali smo sa starijim  gospodinom koji živi u jednom od okolnih sela i imao je prilike da vidi ove prikaze. Jednu noć ga je uhvatio mrak u njivi. Put ga je vodio pored ovog mesta ali on nije mario za to, pošto se ovakvih priča naslušao onoliko, a hiljadu puta je zanoćio na raznim mestima i nikad ništa sem poneke životinje, koja bi mu pretrčala put nije video. 
Taj deo puta je s obe strane obrastao šumom, pa je noć još mračnija jer guste krošnje zaklanjaju Mesec i zvezde. Žurio je kući pa je malo brže vozio, i onako nigde nikog nije sreo već više od deset minuta. Iznenada ispred traktora, na desetak metara o njega farovi obasjaše nekoliko prilika. Začudio se odakle toliko ljudi u to doba i šta uopšte rade tu. Prelazili su s jedne strane puta na drugu. Usporio je i podviknuo „Deco, nemoj se zajebavate po putu noću ! Oćete da izginete, da budala neka naiđe!“. U tom trenutku mu prođe neka jeza i sve dlake mu se nakostrešiše. Svetlo farova je prolazilo kroz njih, a nisu ni bili ljudi, već kao neki duhovi i to goli. 
Kroz glavu mu prođoše sve one priče koje je slušao. Zažmurio je, nagazio na gas i najvećom brzinom poterao traktor. Nije smeo da se okrene iza sebe do kraja puta. „Tek pred kućom sam stao. Ko za baksuz nikog nisam sreo usput. Noge su mi se tresle i jedva sam sišao s traktora. Ukućanima nisam smeo ništa da pričam, da mi se ne smeju. Posle nekog vremena sam počeo da pričam o ovome“.

Na ovom mestu je 16. oktobra 1941. godine iz zasede napadnut nemački konvoj koji je išao prema Kragujevcu. Zajedničkom akcijom partizana i četnika ubijeno je 9 i ranjeno 27 nemačkih vojnika od kojih je jedan kasnije preminuo. Preminuli nemački vojnici su dodatno osramoćeni jer su im skinute uniforme i tako poslate u komandu grada Kragujevca.
Ovaj događaj je bio povod za krvavu odmazdu „100 za jednog“ , između 19 i 21. oktobra 1941. godine u Šumaricama u Kragujevcu. 

 

  •