Naslovna Zanimljivosti Krvavo palmino ulje

Krvavo palmino ulje

Poslednjih dvadesetak godina globalna proizvodnja palminog ulja povećala se sa 15,2 miliona tona na 62,6 miliona tona prema podacima Evropskog saveza za palmino ulje. Danas se proizvodi više palminog ulja od bilo kojeg drugog biljnog ulja na svetu, a većina dolazi iz Indonezije i Malezije. Drugi delovi sveta, uključujući Centralnu Ameriku, Tajland i zapadnu Afriku, počinju da povećavaju proizvodnju jer potražnja za palminim uljem neprestano raste.

Ovo ulje se nalazi u mnogim pekarskim proizvodima i koristi u mnogim konzerviranim i industrijskim namirnicama, slatkišima, kozmetičkim proizvodima, može se  kuvati i pržiti na visokim temperaturama, zadržava svoja svojstva i obezbeđuje hrskavost hrani. Ukus i miris palminog ulja je neutralan. Glatko je i kremasto i ukusno, a zdravija je alternativa trans mastima, što je jedan od razloga zašto se njegova upotreba tako dramatično povećala u poslednjih nekoliko decenija.

Dok je palmino ulje dobra zamena za trans masti i ljudski organizam, efekat palminog ulja na okolinu i ljude koji su direktno ili indirektno uključeni u njegovo stvaranje je štetan. U svetu postoji između 12 i 13 miliona hektara (oko 460.000 do 500.000 kvadratnih milja) plantaža palminog ulja, a taj broj i dalje raste jer je zastupljenost ovog ulja u upotrebi u svetu čak 35%.

U Indoneziji i Maleziji, kao i u drugim delovima sveta, došlo je do značajnog krčenja šuma kako bi se napravilo mesta za plantaže palminog ulja, što je prouzrokovalo mnoge probleme. Najugroženija vrsta je orangutan. „GreenPalm“ izveštava da je 1990. godine u divljini bilo 315.000 orangutana. Sada ih je manje od 50.000. Oni koji još postoje podeljeni u male grupe sa malim šansama za dugoročni opstanak.

Fondacija „Orangutan Foundation International“ kaže da je širenje plantaža palminog ulja glavna opasnost za opstanak vrsta u divljini. Ako orangutani ne budu ubijeni tokom čišćenja i spaljivanja šuma, oni su raseljeni iz svojih domova i teško pronalaze hranu. Ako uđu u plantažu da bi pronašli hranu, smatraju se poljoprivrednim štetočinama i ubijaju ih.

Tim naučnika proučio je efekat koji će širenje palminog ulja na Afriku imati na primate. Njihova studija pokazuje da oblasti u Africi koje proizvode najviše palminog ulja imaju i najveću koncentraciju primata. Njihov strah je da će kompanije koje trebaju zadovoljiti potražnju preseliti proizvodnju u Afriku u kojoj živi gotovo 200 vrsta primata.

"Glavna poruka je da će zbog velikog preklapanja između područja koja su pogodna za uzgoj palminog ulja i područja u kojima žive mnogi primati biti izuzetno izazovno uskladiti širenje plantaža palminog ulja i očuvanje afričkih primata" izjavio je dr Giovanni Strona za BBC News.

Na žalost, orangutani i drugi primati nisu jedine vrste koje stradaju kad se krče šume. Samo 15% životinjskih vrsta preživi kada se šuma očisti kako bi se napravilo mesto za plantažu. Pored primata, tigrovi, nosorozi i slonovi su takođe ugroženi ovim plantažama. Osim toga, pogođene su ptice, insekti, zmije i druga stvorenja, kao i stotine hiljada biljnih vrsta.

Indonezijske šume skladište više ugljen dioksida po hektaru nego brazilske prašume. Kada se te šume očiste kako bi se napravila mesta za plantažu, oslobođeni ugljen dioksid doprinosi globalnom zagrevanju. Problem nije samo seča drveća i drugih biljaka. Tresetišta u šumama se isušuju i spaljuju kako bi se napravilo mesta za plantaže. Te treseti imaju više ugljen dioksida nego šume, čak i do 30 puta više.


Proizvodnja palminog ulja ima nepovoljne uticaje i na ljude. Domorodačko stanovništvo se raseljava, često pod prinudom, a obično nemaju nikakva zakonska prava na zemlju na kojoj žive vekovima.

Poseban problem je dečiji rad. Deca rade na plantažama bez novčane naknade ili sa vrlo malom platom u teškim uslovima. I ostali radnici imaju velikih problema od zlostavljanja na poslu, trgovine ljudima, prisiljavanja na rad i mizerne zarade.

Prema izveštaju „Amnesti International“ palmino ulje u čijoj proizvodnji su korištena deca kao radna snaga nalaze se u proizvodima brojni brendova koji su često u našim domovima kao što su: „Colgate-Palmolive“, „Kellogg's“, „Nestle“, „Procter & Gamble and Unilever“ i tako dalje.

Ljudi koji žive u okolini plantaža uglavnom nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi jer je zemjište i okolina zagađeno od upotrebe veštačkih đubriva i pesticida na plantažama.

Svetska federacija za divlje životinje (WWF) pokušava da stvori održivost unutar industrije pomoću RSPO standarda  koji označava program sertifikacije koji štiti radnike, autohtono stanovništvo, šume i divlje životinje, istovremeno zahtevajući smanjenje emisije gasova koji utiču na globalno zagrevanje i efekat staklene bašte.

Do sada je 20% proizvodnje palminog ulja sertifikovano prema
RSPO standardima. S obzirom da se mnogi veliki proizvođači obavezuju da će koristiti samo 100 posto održivo palmino ulje, postoji velika sumnja da je to uopšte moguće jer 80% plantaža i dalje ne zadovoljava uslove da bi bilo sertifikovano po standardima.  

WWF vodi evidenciju o kompanijama koje su preuzele obavezu i procenat obaveza koje je svaka kompanija objavila. Međutim, izveštaj organizacije „Greenpeace“ - „Moment of Truth“ kaže da nije baš sve onako kako WWF tvrdi. Iako kompanije kao što su „Nestle“, „Unilever“ i „General Mills“ dobrovoljno izdaju informacije o lancu snabdevanja, „Greenpeace“ je pronašao "problematične proizvođače koji aktivno čiste prašume". Ostali brendovi su manje transparentni u svom lancu snabdevanja. Zaključak je da mnoge kompanije iako su prihvatile standarde, nisu u stanju da ih ispoštuju.

Počevši od  2004. godine napravljena određena poboljšanja, još je dug put da se osigura da stvaranje palminog ulja ne šteti okolini ili ljudima.

Na nama, kao potrošačima je da pažljivo čitamo etikete, mada i pored toga, ne garantuje nam se da je proizvod koji smo kupili i koji u sebi sadrži palmino ulje i zaista proizveden bez ugrožavanja ljudi i njihovih prava i uništavanja biljnog i životinjskog sveta.

Postoje i druga pristupačna ulja i masti koja su i zdravija i blagotvornija za nas od ovog krvavog ulja, a i ljudi koji ih proizvode ne rade za šaku pirinča, kao robovi bez pasoša i drugih dokumenata. Vlasnici ovih kompanija ne koriste malu decu za rad i ne uništavaju sve oko sebe zarad svog profita, pa budimo toliko svesni i savesni da prestanemo da nesvesno finansiramo ove kompanije jer volimo baš tu čokoladu ili keks ili sapun. Bar danas ima da se na tržištu izabere mnoštvo proizvoda, pa izaberimo.

  •