LOCKE

 

 Nedavno sam pisala o danskom filmu The Guilty, filmu čiju radnju nosi samo jedan glumac i čija radnja se odvija u samo jednoj prostoriji i da takve filmove posebno volim.

E pa, imala sam i povratnu informaciju, što me je zaista oduševilo – da je film nevidjeni smor. Ok, žao mi je što se neko mojom zaslugom smorio, ali sigurna sam da ne mislimo svi isto i da su, naravno ukusi različiti.

Još više me obradovala preporuka za film „koji je na sličnu foru, tip sve vreme vozi kola....“ - Locke sa Tom Hardijem iz 2013. I ja sam dozvolila sebi da mi to promakne!? Ali, greška je ispravljena.

Kako je film nešto stariji, većina vas ga je verovatno odgledala, ali moguće da je još neko napravio propust kakav i ja. I da, jako me zanima vaše mišljenje o ova dva filma, ako ste ih odgledali. Može?




Biće spoiler-a, verovatno, ali ovde to i nije strašno. Ovaj film, pored priče, ima i nešto mnogo važnije.

Dakle, Hardi kolima kreće u London iz Birmingema, još uvek ne znamo zašto, a sa ženom i sinovima je trebalo da gleda utakmicu, verovatno po nekoj njihovoj porodičnoj tradiciji. On ne može doći, ali nikako, što sve ukućane iznenađuje, pa skoro da su u šoku. Pretpostavljamo da je Ivan Locke (Hardy) neko ko sve obaveze ispunjava, neko na koga se uvek može računati, osloniti.

Da, u nastavku filma shvatamo da je Ivan čovek koga svi cene ili da je Ivan dobar čovek, a shvatamo nakon par njegovih rečenica – „Dolan is a good man“ pa „Stefan is a good man“ da i on sam upravo ceni takve iste ljude – ljude od reči.


I dobri ljudi prave greške

Ivan, zapravo, u London ide zbog greške koju je učinio nekoliko meseci pre ovog putešestvija.
Ok, HUGE SPOILERS:

Ivan je nakon jednog slavlja, vezanog za posao, spavao sa ženom koju prvi put vidi u životu, ali, ne – to nije bila nikakva strastvena afera niti je ona nekakva fatalna zavodnica! To je bila „žena u ranim četrdesetim i koja je bila jako tužna“. Ona ostaje u drugom stanju, a te večeri kada Ivan sve što je stekao u životu stavlja na kocku, žena se zapravo porađa.


Ivan kroz sve ovo prolazi na tom putu, a skoro sve saznajemo preko telefonskih razgovora, a dosta toga iz njegovih monologa, tačnije „dijaloga“ sa njegovim pokojnim ocem, gde shvatamo zašto je Ivan postao takav kakav jeste – dobar ili preciznije - nerealno moralan čovek. To su teški razgovori, teške reči, to je mržnja prema čoveku koji je apsolutna suprotnost Ivanu. Nemoralan, lenj i neodgovoran – čovek koji je ostavio svog sina.

U jednom trenutku mu govori: „Gledaj! Gledaj i jebeno uči!“ Obraća mu se tako iako zna da je do pre samo sat vremena vožnje imao dobru ženu, porodicu, posao.
Vozi u tom jednom smeru znajući da mu se čitav dotadašnji život menja. Uradiće ono  što se mora, voleli ga i dalje ili mrzeli ga zbog toga.


Ivan se sve vreme vodi logikom da nijedan problem nije nerešiv, da se od problema ne beži već se sa istim suočava – pa tako i sam ide na mesto koje je verovatno najgore po njega.

Nijednog trenutka se ne dvoumi, ostaje dosledan svojim principima. Ali!

Nama koji nismo savršeni ostaje negde pitanje – da li Ivan kao toliko dobar i moralan čovek, dobija na kraju ono što zaista zaslužuje? Verovatno da ne, ali svoj mir i spokojnu savest da je postupio kao čovek – apsolutno! A takav mir je zapravo nešto neprocenjivo u svetu u kakvom danas živimo.

iz iste rubrike