Naslovna Istorija Ponosni ratnik viteškog reda Zmaja

Ponosni ratnik viteškog reda Zmaja

 

U  davno leto, negde tokom godine 1377, u tek izgrađenom Kruševcu,  prestonom gradu tadašnje srednjovekovne srpske države, rodi se Stefan, mladi knez, od oca Lazara Hrebeljanovića i mati Milice, kćerke velikog kneza Vukana, potomka svetorodne dinastije Nemanjića.

Mladi knez imao je i četiri starije sestre Maru, Draganu, Jelu, Teodoru i Oliveru, koje su zajedno sa njim odrastale na dvoru kneza Lazara.


Još od malih nogu isticao se i govorom i delom, a po lepoti tela i snage bio je među vršnjacima posebno hvaljen kao izvanredan jahač, strelac i mačevalac. Kao  takav učestvovao je brojnim vojnim vežbama, a kasnije i na viteškim turnirima i  često odnosio pobede.

Kada je njegov otac nastradao u strašnom boju na Kosovu, protiv  mnogobrojnog i strašnog neprijatelja, Turskog crastva, mladi knez ostade sam sa majkom Milicom i vazal ove velike carevine.


Još od tada, bilo je ovom mladom desetogodišnjem dečaku jasno da ga čekaju velika odgovornost i državnički poslovi, da mora biti jak i odlučan i da se ničega ne sme bojati. Učen i odgajan još i od svoje mati kneginje Milice, izrastao je u državnika i ratnika, kakvog Srbija tog vremena dugo nije videla.


I nije prošlo mnogo vremena, kad ovaj mladi knez, krene u borbu, da ratuje na strani Turaka, budući da je bio njen vazal. Ratovao je i postizao pobede u bici na Rovinama, kod Nikopolja , a onda i u čuvenoj bici na Rovinama, 1402.godine. Mladi knez bi zarobljen a onda i oslobođen od Vizantinaca, koji su mu tom prilikom dodelili visoko carsku titulu despota. Po povratku u Srbiju, despot Stefan prihvati i vazalni odnos od ugarskog kralja Žigmunda i to mu predodredi u mnogome dalji put.


Prošlo je nekoliko godina, kad bi pozvan od istog ovog kralja Žigmunda da dođe u veličanstveni grad Budim. Despot jašući brzim kasom stiže u grad koji je prvi put video, bi ozaren kad pred sobom vide puno zamkova, zaklonjenih zelenilom.

Pored njih tekao je plahovito Dunav. Videvši ovaj prizor, pun lepota, despot je osetio neku posebnu sreću i zadovoljstvo. Umoran od janjanja prespava tu noć, da bi ga ujutru, kraljeva posluga ugostila, najleše što može. Posle toga, konačno odvedoše ga i kod kralja, na čiji je poziv i došao, Žigmunda Luksemburškog.


Nije on bio slučajno pozvan, ovog puta ovaj hrabri srpski ratnik, bi počastvovan zvanjem  Prvog ratnika među jednakima. Bio je to svečani trenutak čiji je despot bio deo, jer je tog dana osnovan čuveni viteški red  Zapada, viteški red Zmaja. 


Viteški red je za zaštitnike odabrao Sv. Đorđa i Sv. Margaritu. Bilo je to negde u zimu,  krajem decembra 1408.godine. Razlog za osnivanje beše strah cele hrišćanske Evrope od nadiranja sve opasnijeg neprijatelja koji je vrebao sa Istoka.


“Despot Stefan beše iznad svih i pred svima najsvetliji i više od drugih  se video kao mesec među zvezdama i izdaleka svako ga je mogao opaziti.”


Nije on samo bio prvi među svom zapadnom  gospodom nego je imao i pravo da blagordnimm kraljevia Zapada i slavnim vitezovima dodeljuje viteška obeležja, pa su se oni ponosili ovim, jer su tim činom bili iznad kraljevih vitezova.


Često se čulo da govore: “Meni despot dade viteški čin”


Svaki vitez koji je ušao u Viteški red Zmaja, bio je posebno biran.
Bilo je to dvadest i četiri najdostojnija viteza tog doba, ličnosti visokih moralnih načela, prava elita tog vremena. Simbol viteškog reda beše zmaj sa repom obavijenim oko vrata. Na leđima zmaja nalazio se crkveni krst Sv. Đorđa, a čitav simbol bio je smešten na srebrnoj pozadini.
Sam krst je simbolizovao pobedu Hrista nad lošim silama.


Tako je ovaj veliki ratnik i srpski državnik, dostojanstveno preuzeo ovu vitešku titulu. Nije bilo većeg priznanja, i pohvale za jednog vladara tog vremena, da ga istovremeno najvišim titulama odlikuju carevi moćnog Zapada i moćnog i bogatog Istoka. Retko ko je kasnije uživao ovoliko poštovanja kao ovaj mladi , a već dovoljno iskusni vladar Srbije, despot Stefan Lazarević.


Srednjevekovno plemstvo je vojničko i poboljšano uz uspostavljeni viteški kodeks. Snaga vojne moći je bila izuzetno važna. U odnosu na druge feudalne gospodare posle smrti cara Stefana Dušana izuzetak je bila Lazareva država vojnički i upravno dobro organizovana, iako obimom jedva nešto veća od drugih.


Šlem sa rogovima na plaštu je bila osnova na koju se Lazarevići pozivali, kako knez Lazar tako i njegov sin despot Stefan Lazarević.

 

iz iste rubrike