Naslovna Psihologija Kriza srednjih godina - život posle četrdesete

Kriza srednjih godina - život posle četrdesete


Kada dođete do četrdesetih godina života, računajte da polako ulazite u krizu pete decenije, jer baš u tom trenutku, žene počinju da procenjuju svoje vrednosti, bilo da je karijera u pitanju ili privatni život. U ovom periodu velika većina žena će osetiti snažne frustracije i konflikte.
Vaš život napreduje, vaše potrebe se menjaju, a i svet oko vas se brzo menja. Sve ovo može učiniti da se osećate zbunjeno, nesigurno ili nepredviljivo sami sebi.


Fustracije su velike i teške prepreke koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu lako savladati. O fustacijama se govori kada se određenim htenjima ispreči neka spoljašnja prepreka ili nesposobnost. O konfilktima se govori kada se jedan motiv suprostavi drugom.


Postoji više uzroka frustracija. Nekada je to fizička prepreka u doslovnom smislu, dok su nekada frustracije odredjene socijalnim okruženjem poput drugih ljudi i njihovih shvatanja. Nekada su frustracije u samoj osobi i karakteriše ih nedovoljna lična sposobnost, veština ili hrabrost da postigne ono što osoba želi.


 

Pitali smo doktorku Mandić o tome šta je “normalno” za odredjene faze u životu?

“Većina žena ozbiljno razmišlja o izborima koje su napravile, kako na dosadašnjem izboru posla, tako i u partnerstvu. Međutim, u ovom periodu se pokreću i neke potpuno nove želja, nekada i dijametralno drugačija od želja koje smo imali do tada.
Preispitivanja poput onih “kuda ide naš život dalje”, pa čak i “ko sam ja i šta sam bila do sada”, generalno nisu loša, iako je sam osećaj većini jako neprijatan.
Velika većina žena će želeti nove izazove, na primer i posao koji postaje značajniji ili produktivniji od ranijih - što bi pojačalo njihovo poljuljano samopouzdanje u krajnjim tridesetim godinama i uvelo ih nesvesno u neku vrstu novih konfliktnih situacija. Velika većina će želeti i potpuno novi start u partnerstvu i biće spremna za novu ljubav. Sve ovo će prolaziti i muškarci iste dobi, ali ćemo se sada koncentrisati na žene.”

U tridesetim godinama života, najvažnija pitanja se odnose na izbor karijere, ali i čežnju da se osigura dugoročna i “stabilna” sreća.

“U tridesetim ste već napravili prvi potez u karijeri ili ste se zatekli u "slučajnoj karijeri" koja ide dobro ili loše. U ovom periodu ćete se najsnažnije boriti za ostvarenje nekih svojih društvenih, socijalnih i porodičnih potreba. Prevrnućete i nebo i zemlju kako bi ostali ili se izborili za posao koji želite; učinićete sve da privučete i osigurate ljubav i poželećete samostalnost kako od porodice tako i od okruženja.
Ovo je period konflikta, u kome ćete želeti najviše da živite, putujete, istražujete i rešite svoje prioritete” kaže dr. Mandić.

Psiholog K. Levin opisao je tri glavna tipa konflikta
1. Konflikt dvostrukog privlačenja - kada čovek treba da se opredeli za jedan od dva privlačna cilja, koji uopšte ne mora biti težak, poput izbora izmedju dva posla ili dve osobe.
2. Konflikt dvostrukog odbijanja - da mora da učini jednu od dve neprijatne stvari, treba da izabere manje zlo. Ako je konflikt jak može da izazove npr i neurozu.
3. Ambivalentnost ili konfilkt privlačenja i odbijanja - kada na jednom objektu imamo i privlačnost i odbijanje.

U četrdesetim godinama, sva životna pitanja se fokusiraju na životnu svrhu?

“Možda ćete se baš sada, u ranim četrdesetim, nositi sa stalnim nepravdama na radnom mestu, neprekidno se osećati “pogrešno shvaćenim” i pogrešno usmerenim, pa ćete naglo davati otkaze i kretati u potragu za novim poslom ili karijerom. Ako odlučite da krenete dalje, verovatno ćete imati neki novi zdrav start, ali ćete ubrzo videti da ste se “zatrčali” i da su pokušaji da se nadjete u nekom novom poslu propali.
Bićete nezadovoljni i postojećim partnerom. Lako se može dogoditi da u ovoj fazi života budete i ljuti na sebe jer ste odabrali “daleko lošije” od onoga što ste mogli, a mogli ste mnogo. Bar ćete tako misliti. Zaljubljivanja su u ovom period česta, pa se veliki broj preljuba kod pripadnika obe strane pola, dešavaju gotvo u svakom drugom slučaju. Sada vas može opčiniti potpuno nova osoba., koja će delovati kao najsavršeniji spoj svega što ste ikada tražili. Ukoliko planirate da promenite dosadašnjeg partnera, verovatno ćete videti, da od nove osobe takodje “nema ništa” i da i niste našli pozitivan način reagovanja.”


Kako reagujemo?

Najzdraviji način reagovanja je povećano ulaganje napora da se prepreka ukloni, te da se lični nedostatak nadoknadi dužim ili kvalitetnim radom na probelmu. Nekad nije samo rad i trud u pitanju. Promenom u načinu pristupanja problemu, mnoge stvari mogu biti rešene. Postoji i svesna zamena cilja kada je neki teško ostvariv cilj u pitanju, pa osoba svesno zamenjuje željeni lakše ostvarivim ciljom poput “ne mogu da dobijem posao koji jako želim, ali ću naći neki koji mi se dopada; ili ne mogu da budem sa muškarcem koga smatram savršenim, ali ću pronaći nekog koji mi se bar malo dopada. Motiv može da se zadovolji i indirektnim, posrednim putem umesto ciljeva koji ga neposredno zadovonjavaju, mogu se izabrati ciljevi koji ga posredno zadoboljavaju.
Negativni načini reagovanja, prvenstveno predstavlja dugotrajna i uporna frustracija recimo u vidu trpljenja (partnera ili posla), koja zatim dovodi do pojave agresivnog stanja. Želja za borbom, povređivanjem i uništavanjem je tada dominantna. Ona se ispoljava prvenstveno na uzročnika frustracije – šefa ili partnera, ali ako to nije moguće ona se premešta ili pomera na ka drugoj osobi – prijatelji, porodica, okruženje. U ovakvim okolnostima čovek regresira na primitivnije strukture ponašanja. Ovakvim ponašanjem se problem ne rešava, ali se čovek “prazni”. Veći stepen regresije je dezorganizovanost i krutost u ponašanju, nepoverenje, svadljivost i traženje negativnog u svemu što osoba vidi ili živi. Ovakav čovek ponavlja jedan te isti pokušaj rešavanja problema, ne može da promeni direkciju, i ide sve dalje od cilja.


U pedesetim?

U pedesetim ćete se fokusirati na nasleđe i materijalnu sigurnost. Čak i ako do sada niste mislili, sada ćete početi da razmičljate o nekretninama i nekoj sigurnijoj investiciji za stare dane.
“Žene će se u pedesetim godinama života, suočavati sa starosnom diskriminacijom više nego muškarci. Sada ćete sigurno tražiti profitabilnije načine da primenite svoj talenat i veštine i poćiće vam za rukom više nego u četrdesetim. Ukoliko ste majka ili baka, velika je verovatnoća da najveće zadovoljstvo upravo osetite sa decom” dodaje dr. Mandić.


Kako pravilno proceniti situaciju i napraviti plan?

Koliko god imate godina, evo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći da prihvatite svoj nemir i shvatite ga kao priliku za samoistraživanje i rast, umesto da se osećate depresivno, zbunjeno i uplašeno.
Šta sam postigla do sada? Na šta sam ponosna?
Da li me ovaj posao još uvek ispunjava ili mi nedostaje radosti i motivacije?
Da li se i kako odmaram od ovog posla?
Da li ovaj posao može da mi omogući pristojan život?
Da li postoji nešto što moram ostaviti iza sebe da bih krenula napred u kvalitetniju svakodnevnicu?
Postoji li nešto važnije i potpunije na šta se sada mogu usmeriti?
Kakve svakodnevne razgovore vodim, da bi me oživeli i pokrenuli?
Šta se usuđujem da uradim, a čega se plašim?
Šta želim više u životu?
Šta me sprečava da budem slobodna?
Koji realni “korak” sada mogu da preduzmem i da promenim život na bolje?

Nikada nije kasno da počnete ispočetka i dosegnete sve što želite. Za to vam samo treba motiv.
Na primer, hedonistička motivacija je važan pokretač ljudske i životinjske aktivnosti u filozofiji 18 i 19 veka.
U to vreme je naročito bilo razvijeno utilitarističko i hedonističko shvatanje o ljudskoj prirodi prema kome je osnovni motiv čovekove delatnosti sopstvena korist i zadovoljstvo.
Frojd je takođe smatrao da je u osnovi ljudske delatnosti princip zadovoljstva.
Težnja ka zadovoljstvu i prijatnosti je snažan motiv aktivnosti.
Socijalizacija, druženje, umetnost, putovanja, bavljenje hobijem ili sportom, kao i seks na koji nećete zaboraviti poslužiće da se život učini prijatnijim i u srednjoj dobi.

Zanimljivosti