Naslovna Zanimljivosti LJubav u Dolini Jorgovana kralja Uroša I Hrapavog i kraljice Jelene Anžujske"

Ljubav u dolini Jorgovana kralja Uroša I Hrapavog i kraljice Jelene Anžujske

 

Ostaje nedovoljno poznato kako su se kralj Uroš I, u narodu poznat kao Hrapavi - verovatno zbog svog hrapavog glasa i lica, i buduća srpska kraljica Jelena Anžujska upoznali, kako je obavljena proševina  i udaja, kao i kada je to bilo. Kako se kasnije govorilo, priča je tekla ovako.

Pretpostavlja se da je do venčanja došlo početkom proleća 1245. godine.
Da bi svečanije dočekao svoju nevestu kralj Uroš I Hrapavi je obezbedio da se oko puta koji je vodio iz doline reke Ibra ka tvrđavi Ras, sa obe strane zasade brojni jorgovani a vreme svadbe udesi u proleće, kada se oni rascvetavaju.
Kako je zasađenim jorgovanima trebalo izvesno vreme da se prime, izrastu i cvetaju, kažu da je od proševine do svadbe proteklo puno vremena, pa je kralj svoju nevestu dočekao na dvoru u već poodmaklim godinama. Bogato svadbeno venčanje, po najvišem dvorskom ceremonijalu je obavljeno u dvorcu u Deževi, blizu stare nemanjićke tvrđave Ras.
Pored ovog dvora kralj i kraljica su uživali i u dvorcu u Brnjacima, koji im je uglavnom služio kao letnji dvorac. Oba ova dvorca bila su okružena prelepom prirodom, a dvorovi su bili opremljeni i snabdeveni poslugom kako je to bilo potrebno i kako je priličilo za ono vreme.


Kako savremenici kažu, kraljica Jelena je bila lepa, ljupka, plemenita i veoma obrazovana žena, koju je narod vrlo brzo zavoleo. A kako i ne bi, bila je to kraljica francuskog porekla na srpskom dvoru, koja je došavši u Srbiju sa sobom donela i svo bogatstvo svoje, kako plemićko poreklo i držanje tako i otmenost duha i ponašanja. Uvek bogato obučena u svečane svilene haljine,  želela je da i zemlju i narod kome sada pripada bogato oplemeni. Bila je to prva kraljica katolkinja na srpskom dvoru, koja je duboku poštovala i zemlju i veru kojoj je samim činom udaje prihvatila.


Nije se opirala da prihvati pravoslavnu veru, ali je emotivno ostala privržena i katoličanstvu. Iz ljubavi sa Urošem I Hrapavim, na svet je donela dva princa, buduće srpske kraljeve, Dragutina i Milutina.
Prinčevi Dragutin i Milutin su na deževskom dvoru, uz veliku pomoć svoje majke i učitelja grčkog i latinskog porekla, dobili široko obrazovanje, a kasnije kada su odrasli bili su učeni i vojnim veštinama.

U to vreme, u Srbiji se polako, zahvaljujući njoj, uvodi i običaj da se mladići takmiče na viteškim turnirima. Tako su mladi prinčevi vežbali vojne veštine i spremali se za buduće borbe i velike okršaje.


Kraljica Jelena je sa srpskim kraljem poživela u sreći i ljubavi oko 30 godina.

Obdarena mudrošću, svestrano je svom kralju pomagala u sagledavanju interesa Srbije. Ponekad bi se i sukobili, jedino kada je bilo reči o kraljevom odnosu sa Dubrovnikom, sa kojim je dugo bio u neprijateljkim odnosima. Saveti i neizmerna ljubav prema kralju, pomagali su mu i da ovaj težak spor koji je imao, lakše podnosi ali i reši.


Često bi govorila: “I kralj mora imati dobar brak, ako misli da bude cenjen i poštovan!” Naime, kraljica Jelena Anžujska je bila bliska sa Dubrovčanima tog vremena i stalno radila na umirivanju netrpeljivosti dve sukobljene strane.

Život u harmoniji ovog skladnog kraljevskog para, bi prekinut iznenadnom kraljevom smrću godine 1277.




Kraljica je bila duboko pogođena bolom zbog gubitka svog muža, ali ova vredna, umna i dalekovida žena, koja je odrastala na mađarskom kraljevskom dvoru, reši da ostane hrabra i da narod i državu koju je nasledila plemenito pomogne.

Odmah se sklonila u dvorac u Brnjacima i ovde zajedno sa svojim sinovima, prinčevima Dragutinom i Milutinom podeli srpsku zemlju.
Sa svim pravima kraljice, dogovorili su se da kraljica Jelena na upravu dobije širok pojas zemalja od reke Ibra do Primorja, najstarije srpske zemlje.
A centar njenog kraljevstva ostade zamak u Brnjacima na Ibru.

Kraljica Jelena je bila vrlo vešta u vođenju svojim delom kraljevstva. Kovala je svoj novac, sarađivala sa susednim oblastima i dopisivala sa brojnim stranim državnicima, pa čak i sa samim papom, koji ju je veoma cenio i nazivao "svojom i Hristu najmilijom ćerkom." 

Ali, nije to bilo ono što je najviše ispunjavalo njen duh i donosilo joj sreću.


Posle smrti svog muža, okrenula se više usamljeničkom životu.

“U buri usamljenosti sebe sam pronašla u radu i daću sve za procvat ove zemlje.”


Ustajala je rano, išla u duge jutarnje šetnje a posle ručka, do dugo u noć gorela joj je sveća u sobi, dok je čitala svoje knjige. Uspela je da organizuje završavanje izgradnje njenog pravoslavnog manastira, manastira Gradac, blizu današnjeg Čačka. Izgradila je i više katoličih crkava, ali obezbedila svojim sredstvima obnovu i pravoslavnih i katoličih manastira, uglavnom u Primorju. Visoko je cenila obrazovanje i činila sve da srpki narod tog vremena što više duhovno oplemeni. Podsticala je i pomagala opismenjivanje dece pri crkvama i manastirima na svojoj teritoriji.




Redovno je izdvajala novac iz blagajne za nabavku knjiga, voštanih tablica , papira, pergamenta i sredstava za pisanje. Čuvena je bila njena škola za žensku decu, u svom sedištu,  u zamku Brnjaci. Tu je ona smeštala devojke na stalan boravak, jednako ih oblačila, hranila i obrazovala. Ona je o njima vodila svakodnevnu brigu, a na raspolaganju im je bila i bogata biblioteka u zamku u Brnjacima. Postoje i nagoveštaji da im je nekada i sama držala časove.

Još od početka svoje vladavine brinula se o svim bitnim pitanjima svog naroda i nastojala da mu ublaži sve moguće patnje na koje je nailazio. Otuda su njena vrata bila otvorena za sve slojeve naroda.

I tako je ljubav koja se rodila negde u dolini Ibra, među mladim jorgovanima, duboko obeležila i obogatila onovremenu Srbiju. U narodu se dugo govorilo o tome, a istorija koju su obeležili Uroš I i Jelena Anžujska, zajedno sa potomcima biće zapamćen kao jedan od najplemenitijih perioda nemanjićke Srbije.
Jelena Anžujska je među Srbima bila zapamćena i kao prva srpska kraljica koja je ujedno postala i svetiteljka.

 

iz iste rubrike