Unbreakable, Split i Glass – Da li ste im pružili šansu?

 

 

M Night Shyamalan je pokušao fino da se poigra kombinacijom dva svoja filma – Unbreakable i Split, i napravi trilogiju dodajući im Glass kao neku vrstu finiša. Ovo i ne zvuči toliko blesavo, jer su prva dva filma prilično dobro urađena, dok se za sam, završni, treći, to ne može reći. Pa, da počnemo!


Split2?

Najbolja varijanta bi bila da je jednostavno napravio Split 2. Iako glavni lik(ovi) dobija skoro najviše prostora u trećem delu, to ipak nije Split. Glass je zapravo nekakva zbrka likova iz dva filma koji su krenuli negde ni sami ne znajući gde će stići.


Kako sam prilično zavolela Split, sami početak filma Glass nije delovao uopšte loše – MekAvoj i njegova perfektna gluma nekih 20-ak ličnosti u jednoj. Kada se pojavljuje čika Brus Vilis, film tek dobija novu dimenziju.

Napisano, lako će ispratiti oni koji su gledali ove filmove, a za one koji nisu: Unbreakable je film iz 2000. sa fantastičnim Vilisom (Dejvid Dan) i Semjuel L Džeksonom (Mister Glass/Ilajdža Prajs), gde jezivu nesreću u vozu jedini preživljava Vilis, čak bez ijedne ogrebotine.

 

Mr. Glass



Glass je u invalidskim kolicima jer je svaka njegova kost toliko lomljiva poput stakla, odakle i nadimak – Mistah Glass. Zbog svog stanja sebe smatra greškom, ali i pokušava da nađe način da sebi dokaže suprotno. Odatle mu je Dan (Vilis) neophodan – Dan, koji je unbreakable i on koji je njegova suprotnost po tom pitanju.
Mr. Glass, koji je i izazvao nesreću u vozu, ga kontaktira, sumnjajući da Vilis ima natprirodne moći. M Glass-u ne smeta što je evil-master-mind-hero, ali ipak traži svrhu svog postojanja i potvrdu da iako je bad guy ipak je super hero.


Split?

Kako smo već spomenuli. Split je film o čoveku (u daljem tekstu Kevin) sa teškim poremećajem višestruke ličnosti koji kidnapuje devojke u nameri da ih žrtvuje jednoj od svoje 24 ličnosti. Ono što vas drži da ovaj film odgledate do kraja je najpre gluma Mekavoja.
Nije to samo promena njegovog glasa i akcenta, o licu da ne govorim – njegove oči i pogled se bukvalno menjaju kako koji lik „stupa na scenu“ a često nas od promena likova u njegovom umu dele samo sekunde. Kad malo bolje razmislim, da u Splitu nije ovako glumio MekAvoj, sam film bi u najmanju ruku bilo teško ispratiti.


 

Glass je treći, dobro ispljuvan, film. Nije da nema razloga.

Ovde se nakon 19 godina sreću Dan i Glass, a pritom upoznaju i Kevina. Dan, zahvaljujući svojim natprirodnim moćima, sa svojim sinom štiti nevine građane od napada lokalnih siledžija. 
Kevin ponovo otima četiri devojke i Dan mu je na tragu.
Kada dođe do njihovog fizičkog obračuna, stiže policija a oni zapravo završavaju u specijalnoj psihijatrijskoj ustanovi koja je pod nadzorom doktorke Eli Stejpl (Sarah Paulson). Ispostaviće se da se tamo nalazi i Glass/Ilajdža Prajs (Samuel L. Jackson).
Psihoterapeutkinja okuplja tri muškaraca – Ilajdžu, Dana i Kevina, kako bi primenila terapiju koja će dokazati da oni nisu superheroji, niti natprirodna bića, već tri jako bolesna i poremećena čoveka koja godinama žive u zabludi i iluziji koju su izgradili.

 

 

Wow, što da ne!

Iskreno, naaajiskrenije, ovde sam filmu već dala šansu. Psihijatri koji će posmatrati i izučavati umove super heroja? Moje oduševljenje je potrajalo koliko i jedina scena POKUŠAJA ovako nečeg.
Totalni promašaj. Kao da im je bilo preterano cimanje da u scenario dodaju nešto što bi ovaj film diglo na viši nivo. Do kraja filma, saznajemo, scenario i jeste potpuna katastrofa.
Dakle, ovde je bilo dobrih ideja, ali nažalost, plitko ili nikako realizovanih.
Odavde sledi čitav niz, slobodno možemo reći, nebuloza. 
Nepokretni Ilajdža, uz neverovatno obezbeđenje i nadzor gomile kamera, uspeva nekoliko puta da izađe iz svoje sobe, kako? Ne znamo. Kevin ga voza kolicima po podrumima ludare, medicinske sestre prolaze pored najozloglašenijih ubica u instituciji, nemaju pojma o kome se radi, sležu ramenima.

Najveći hit je, rekla bih, pojava Kejsi, koja je u filmu Split uspela da pobegne dvadesetčetvorostrukoj ličnosti i ne bude ubiVena, u Glass-u postaje njegova bliska prijateljica. Stokholmski sindrom? Ne. Osveta otmičaru? 
Ne. Ma jednostavno nije vredno mozganja jer logike nema. Da li je bila drogirana, da li pijana? Normalna bila nije! I previše spoiler-a je ovde bilo, ako su to ikakvi spoiler-i i bili. Nema radnje, obrta – nema ni spoiler-a. Ok, lažem. 
Imamo veliki obrt na kraju filma, ali to ne morate čuti od mene. Neka kraj ostane misterija, iako je i za nas koji smo ga gledali ostaje isto to! Kako god, preporučujem Unbreakable i Split, za koji sam navela razloge za gledanje, a Glass, poslednji, mislim da ćete koliko god bio kritikovan, ipak poželeti da odgledate, ako ni zbog čega drugog, onda zbog sjajnih glumaca i njihovog umeća. 
Pokušavam da zamislim neku sasvim bezveznu ekipu glumaca...hmmm....a ne, ne....usudila se ne bih. Svakako, uživajte!

 

 

iz iste rubrike

Iz iste rubrike

Serija "Pad vitezova"
  • autor:Ivana Milić
  • maj 2019.
  •  



     

    "Game of - ništa!"
    napomena: članak sadrži spoilere Sezone 8, epizode 6

  • autor:redakcija
  • 20.maj 2019.


  • "Odrastanje uz “Farmu”, “Parove” i ostale rijalitije iz ugla majke tinejdžera
  • autor:Ivana Milić
  • jun 2019.
  •  

    Turizam

    Ako se jos malo provozate imaćete priliku da uživate u Bovanskom jezeru koje je 8km dugačko i zaista ostavlja bez daha.


    Drevni soko Gradje takodje nešto što morate videti. Mogla bih da vam pišem još ali ostaviću nešto da biste imali sa čime da se iznenadite, jer mojih 5 dana je bilo ispunjeno u potpunosti.
    Eto, nadam se da sam vam malo dočarala Soko Banju.


    Trebinje: hercegovački biser

  • autor:Marina Vukojičić
  • jun 2019