Naslovna Serija MY BRILLIANT FRIEND - MOJA GENIJALNA PRIJATELJICA: oduševljeni ili ipak ne?

MY BRILLIANT FRIEND - MOJA GENIJALNA PRIJATELJICA: oduševljeni ili ipak ne?


Lila i Lenu – dva potpuno različita karaktera – dok je Lila divlja, neobuzdana, odlučna, Lenu je blaga, nežna, preosetljiva. Odrastaju u siromašnom kvartu Napulja početkom 50-ih godina, prepuštene same sebi, praktično opstanku u tom kvartu koji je za njih tada bio ceo svet.

I jedna i druga, previše inteligentne, maštovite, raduju se svakom novom danu, budućnosti koju planiraju, za tako mali, ograničen prostor i iste takve ljude. A život iz dana u dan u tom malom Paklu servira surove događaje, kao da ih opominje da i njih čeka slična sudbina.

Međutim, dva borca se ni slučajno ne predaju, one „znaju“ da neće završiti tako, znaju da će biti „nešto“ i neće izgubiti nijedan tren, već će iskoristiti svaku povoljnu priliku.

Ono što još uvek ne znaju je da jedna bez druge ne opstaju.



I pored, što prećutne, što jasno pokazane ljubomore koja nekad deluje kao čista zloba, njih dve upravo odrastaju i napreduju zahvaljujući tim njihovim nadmetanjima.

Lila, koja dolazi iz jedne od najsiromašnijih porodica u kraju, je pre svih u razredu, naučila da čita i piše – sama, brojke su joj bile igrarija. Lila postaje nova miljenica učiteljice. Prethodna je, pretpostavljate, bila Elena Greko – Lenu.

Kada Lili, uz sve molbe učiteljice, roditelji zabrane dalje školovanje u višim razredima, a Lenu se jedva izbori za nastavak istih, javljaju se prve ozbiljnije prepreke.

Učiteljica, Maestra Oliviero, s teškim predrasudama, Lili potpuno okreće leđa, a Lenu objašnjava šta je plebs i sa prezirom govori o Lilinoj porodici predlažući joj da se sa njom više i ne druži. Lenu klima glavom, ali naravno da prijateljicu ne ostavlja.
Lenu počinje da uči latinski u školi dok ga Lila sama uz knjige iz biblioteke savladava. Kad vidimo iskrice ljubomore u jednoj sceni, znamo da će nas neka naredna oduševiti i raznežiti, pa tako Lila u jednom trenutku pomaže drugarici oko lekcija latinskog.

Dok je Lila maštovita, nadarena za sve, samouka, Lenu je ona koja drži balans, praktičnija, razumnija. Kada se drska, tvrdoglava Lila zaključa u sobu jer nešto neće biti po njenom, roditelji zovu Lenu, koja je savršeno poznaje i koja poput psihologa, smireno nađe rešenje za problem.

Roman, „Moja genijalna prijateljica“ jeste težak za ekranizaciju, a još teže je pisati utiske o seriji koja ima 8 epizoda. Ne postoji konkretna radnja, već su to anegdote, pričice koje možete doživeti najbolje čitanjem.

Teško je jednim tekstom dočarati nasilje koje svakodnevno vlada siromašnim kvartom, porodičnom nasilju, psihičkom maltretiranju dece od strane roditelje, o podelama na najjače familije, što će reći najbogatije (tipično italijanski), o prvim simpatijama, vezicama, prosidbama koje se nisu slavno završavale.


I ko je zapravo ta genijalna prijateljica? E, to već otkrijte sami.

I ta večita borba – da li je bolja ... knjiga ...ili njena ekranizacija – se nastavlja.
Nikako mi se ne ulazil u taj začarani krug, ali moram reći zašto ovaj roman i nije savršen za adaptaciju.
U romanu nam se obraća odrasla Elena Greko (Lenu), pišući o dogodovštinama iz Napulja itd. Dakle, roman je pisan iz ugla Eleninog viđenja prijateljstva sa Lilom, školovanja, emocija koje ONA pri tom doživljava, Lilu kakvu ona vidi, ali ne i šta objektivno Lila zaista misli, proživljava i sl.

Sve bi bilo ok, da je scenario tako i odrađen – iz Eleninog ugla, ali, ne – veliki broj scena nema veze sa njenim razmišljanjima, već su priče za sebe. Naravno da se serija dobrim delom drži naracije Elene Greko, ali u potpunosti – ne.

Ako je već Lenu vodič kroz njeno višedecenijsko prijateljstvo sa Lilu, da li je njen lik u seriji s namerom predstavljen toliko bledunjavo, prozirno, nemo? Odgovor nemam, ali toliko mi je puta zasmetala njena statičnost, gde sam poželela jednostavno da odustanem od gledanja. Da li se radi o lošoj glumi? Da, ima i toga, ali, opet, zašto bi kreatori dozvolili takav propust, posebno i sama autorka romana, Elena Ferante, koja je itekako učestvovala u ekranizaciji i tvrde, da je bila jako stroga.

Ferante je sama zahtevala neiskusne glumce za svoje likove – ništa protiv. Ako Lenu malo ostavimo po strani (glavnu ulogu i sponu među svim likovima!? - ok), ostaje nam fenomenalna Lila, posebno njen lik dok su bile devojčice (Ludovica Nasti) – dete je stvarno genijalno.

Početkom treće epizode, ove dve junakinje odrastaju i naravno njihove uloge preuzimaju nešto starije glumice. Ono što mi se jako dopalo je neverovatna fizička sličnost sa devojčicama – pomislite da su malu Lenu i Lili sačekali da porastu.
Neee, nemoguće mi je da bi na uštrb glume izabrali glumicu samo zato što liči na njenu mlađu verziju (!?).

Zašto toliko insistiram na odabiru glumice za stariju Lenu? Zato što u seriji deluje bezlično, na momente, usudiću se da kažem i priglupo, dok u romanu ona to nikako nije. Eto, i to sam vam rešila.

 

Roman Elene Ferante, koji ima četiri dela (a drugi se već adaptira za potvrđenu drugu sezonu serije) i sama serija su neverovatno popularni u čitavom svetu. Ne shvatam čemu toliiiiko oduševljenje.

Iskreno, gledajući seriju sam imala nekakav mučni osećaj, grč u stomaku. Retke su lepe scene i događaji, od humora ni traga. Od svega, simpatije jedino imam prema tom prijateljstvu.

Britancima, Amerikancima, da li da spominjem Skandinavce, ovo može biti nešto posebno jer je za njih, može se reći, ovakva tematika, temperament Italijana nepoznanica, iako ovo nije prva knjiga koja pokazuje muku i bedu posleratne Italije.

Kako sam sa Balkana, koji niti je od Italijana daleko fizički ni po mentalitetu, bar u periodu nakon 50-ih, ništa od ovog mi nije strano, neobično, a posebno ne za neko preterano oduševljenje.

No, već sam u priču uvučena i da, zanima me šta će se to desiti sa našim junakinjama. Prednost ipak dajem knjizi, a svakako će me radoznalost vući da odgledam i sledeću sezonu.
Uživajte!

Iz iste rubrike