Naslovna Srbija Dositej Obradović stiže u Srbiju

Dositej Obradović stiže u Srbiju

 

Dugo je u Srbiji buktao ustanički oganj, cela Srbija, gde god da kreneš, svaki vojnički sposoban Srbin borio se protiv turskog jarma. Bila je treća godina, od početka ustanka, pričaše dugo kasnije, kada Srbiju osvetli i ozari dolazak najprosvećenijeg Srbina tog vremena, Dositeja Obradovića.

Beše to jednog nedeljnog jutra, 1807.godine,  sleglo se mnoštvo sveta na beogradsko savsko pristanište da dočeka Dositeja. Na omanjoj lađi jednog beogradskog voskara on je doplovio iz Zemuna, gde je dugo čekao pasoš za prelazak iz Austrijske u uzburkalu Tursku carevinu. Sa sobom je poneo i svoju biblioteku, smatrajući da će to biti od velike koristi za njegov narod. I baš u trenutku stupanja na beogradsko tle, sa tvrđave su se oglasili počasni zvuci topova. Dositej stiže u Srbiju, u već poodmaklim godinama. Bilo je puno poziva od ustaničkog vođe, mnogim učenim ljudima, koji su živeli van pašaluka i van Srbije. Jedini ko se odazvao i odrekao se mirnog života u Trstu bio je već ostareli Dositej.

A ko je bio ovaj neobični Srbin?
Kao mlad, školovao se za kaluđera (svetovno ime mu je bilo Dimitrije), ali ovog mladića to ne učini dovoljno srećnim da tu ostane, već on krenu na putovanja po celoj Evropi. Jednog hladnog zimskog jutra, u kočijama, brzim kasom, krenu iz svog rodnog mesta u Banatu, iz Čakova put Evrope. Ovo je u stvari i bio put koji je Dositeju otvorio vrata mnogih evropskih dvorova i kulturnog sveta tadašnje Evrope. Polako je on usvajao ideje evropskog prosvetiteljstva, ali dok je bio daleko od ustaničke Srbije i svog naroda nikada nije zaboravljao na njega. Radio je on stalno na prosvećivanju svog naroda, prevodio je on razna dela, među kojima su najpoznatije Ezopove basne. On je prvi pisao  čuvenom Jerneju Kopitaru i od tada Srbi znaju za načelo- Piši kao što govoriš. I tako će, njegovo shvatanje, da narodni jezik mora postati književni, kasnije biti uvedeno kod Srba, najviše zahvaljujući Vuku Karadžiću. Ipak, Srbima je ostalo najpoznatije njegovo veliko delo “Život i priključenija”.

Prvi srpski ustanak i borbe su ga zatekle u Trstu. I to mu nije dalo mira. Ovaj učeni Srbin se od početka stavio u službu srpskih ustanika. Prvo je sakupljao priloge za njih, okupljao i druge Srbe van ustaničke Srbije da daju svoj prilog potom je vršio poverljive misije između ustanika. Međutim, ovo ga nije moglo ostaviti do kraja zadovoljnim, dugo bi u noć razmišljao kako da još više pomogne svom narodu i otadžbini. I u tim razmišljanjima odluči, da je najbolje da krene putem Srbije. I tako i učini, godine 1807. kada pređe konačno u Srbiju. Osećao je svim svojim bićem da čini ispravnu stvar. Dočekan u počastima, široko raširenih ruku od samog vožda i ustanika, Dositej oseti posebnu sreću i zadovoljstvo.

iz iste rubrike