Decenijama unazad slušamo o raznim vrstama zagađenja koja utiču na planetu Zemlju i njene stanovnike. Većina nas je upoznata sa posledicama koje nastaju zbog zagađenog vazduha, vode, prirode, ne razmišljajući previše o efektima koje svakodnevni zvuci kojima je čovek izložen iz dana u dan imaju na zdravlje čoveka i njegove okoline.

Savremeni čovek je okružen mnoštvom zvukova koji svakodnevno remete njegov mir. Gradski saobraćaj, gradilišta, mašine kojima je okružen na radnom mestu, zvonjava telefona i raznih notifikacija, loša izolacija u zgradama gde čujete komšije kad pričaju glasno, bebe kad plaču, zvuci aparata i mašina koje svako domaćinstvo poseduje kao što su frižider, mašina za veš, nekih vrsta osvetljenja, vodovodnih cevi. Na većinu ovih zvukova se vremenom naviknemo i ne primećujemo ih ali to ne znači da oni i dalje nemaju uticaj na naš organizam i ne čine štetu.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 1972. godine proglasila buku zagađivačem. Tokom poslednjih decenija, kvalitet života urbane sredine privukao je interes istraživača zbog rastućeg urbanog širenja, posebno u zemljama u razvoju u kojima se nivo buke kojoj su stanovnici izloženi rapidno povećava.

Studija Svetske zdravstvene organizacije iz 2018. godine kaže da je svaki peti čovek koji živi u Evropi ugrožen zbog prekomernog izlaganja buci, preko 55 decibela. Najveći problem predstavlja drumski saobraćaj. Nove preporuke predlažu smanjenje prosečnih nivoa buke drumskog saobraćaja ispod 53 decibela, što je ekvivalentno zvuku mašine za pranje sudova koja se nalazi u drugoj sobi. Noću se preporučuje 45 decibela buke u drumskom saobraćaju.

Ne potcenjujte efekte ozbiljnog zagađenja bukom jer može izazvati povećan nivo stresa, ali i hipertenziju i kardiovaskularne probleme, tinitus, poremećaj spavanja i gubitak sluha. Čak i kada efekti nisu tako ozbiljni i neće se primetiti odmah, oni remete naše zdravlje, a posebno nas iritiraju kada smo umorni, nervozni, neispavani. Važno je znati uzroke zagađenja bukom da bi se oni smanjili na vreme. Najčešći poremećaji koje izaziva prekomerna buka su uznemirenost, anksioznost i nesanica. Posebno negativan uticaj ima na decu koja su od rođenja izložena velikoj količini različitih zvukova i može izazvati poremećaj pažnje, nervozu, rasutu pažnju i teškoće sa učenjem.

U mnogim državama postoje periodi dana kada nije dozvoljeno da se pravi buka.
U Beogradu se ove godine očekuje novi Zakon o poštovanju kućnog reda po kojem od 16h do 18h i noću od 22h do 7h ujutro neće smeti izvoditi radovi i praviti buka koja smeta ostalim stanarima.
Subotom tišina će trajati do 8h ujutru, a nedeljom do 10h ujutru.
Ova promena će morati da se izvrši, pošto dosadašnje vreme za odmor nije u skladu sa savremenim životom i radnim vremenom građana.

Buka utiče i na životinjki svet povećavajući smrtnost jer usled velike količine ometajućih zvukova gube pažnju i postaju lak plen neprijateljima, smanjuje im se nagon za parenjem, ptice ne mogu da se pravilno orijentišu, a takođe mnogim životinjama oštećuje sluh do gluvoće.

Jedan od poremećaja koji može da izazove prekomerna buka je hiperakuzija. Neki od simptoma koji mogu ukazati na to da imate hiperakuziju su: zveckanje metalnih predmeta (novčića, escajga), lavež psa, motor automobila, kada neko žvaće, zvuk usisivača.

Ovi zvukovi izgledaju mnogo glasnije nego što bi trebalo, a ponekad se može osetiti i bol u uhu. Osetljivost na buku može da utiče na vaše svakodnevni život, može se pojaviti u bilo kojem dobu života.