Bogota, Kolumbija

svet

Bogota je glavni grad Kolumbije, sa bojem stanovnika koje se kreće između 6,2 do 8,3 miliona ljudi. Prema zvaničnim podacima popisa iz 2005. godine, zabeleženo je 7321831 osoba.
Sam grad se nalazi na 2640 metara nadmorske visine, na planinskoj visoravni u istočnim planinama Anda. Iako je položen gotovo na ekvatoru, prosečna dnevna temperatura je samo 18 stepeni, dok noću temperature pada na prosečnih 9 stepeni. Klimatski uslovi su veoma neujednačeni i dosta promenjivi zbog efekata El Ninja i La Ninja, koji su naročito izraženi u području Tihog okeana.



Sam grad ima veoma zanimljiv istorijat.
Santa Fe de Bogotu, osnovao je Gonzalo Jiménez de Quesada y Rivera - Španski istraživač i konkvistador u severnom delu Južne Amerike, 1538.godine.
Grad je prvobitno dobio ime Bacatá, po Bacatama, predstavnicima Čibča indijanaca koji su tamo ziveli.
Grad Bogota je osnovan dva puta. Prvi put sa strane De Quesada 6. avgusta 1538. godine. Drugi i zvanični put  27. aprila 1539.godine, kada je De Quesada sa Sebastián de Belalcázarom i Nikolausom Feder Mannom ispunio uslove španske krune, postavljanjem gradonačelnika i veća, identifikacijom ulica i građevinskih parcela i definisanjem Plaza Mayor. Na mestu gde je Bogota osnovana 1538. godine, sada se nalazi katedrala na Trgu Bolivara Primada.
Grad je 1717.godine postao prestonica Vicekraljevstva Nova Granada, koja se sastojala od današnjih država Kolumbije, Venecuele, Ekvadora i Paname.
Prva železnička pruga je recimo otvorena 1884, a prvi električni tramvaj 1910.godine.
Do 1940. godine grad je napredovao sporo, ali je sredine prošlog veka, privukao mnoge Kolumbijce iz unutrašnjosti, u potrazi za većim ekonomskim prosperitetom i onih koji su bežali od građanskog rata.

Bogota je danas najvažniji centar Kolumbije: politički, finansijski i kulturno, sa najbržim privrednim rastom.
Moderna, stalno rastuća metropola sa visokim zgradama u centru, okružena prigradskim naseljima, i povezana preko aerodroma Eldorado i Panameričke magistrale, sa drugim većim centrima u regionu. Ipak, postojećim javnim prevozom, taksijima i autobusima svih oblika i veličina, nije moguće obezbediti rešenje za probleme zagušenja i transporta u gradu.
Bogota već nekoliko godina gradi novu mrežu zatvorenih traka isključivo za autobuski sistem Transmilenio.

Ulični obrazac grada je kao pravougaona mreža: ulice u pravcu sever-jug se nazivaju stazama, a ulice u pravcu istok - zapad se zove ulica. I jedni i drugi obično nemaju ime, već samo broj. Numeracija kuća je zasnovana po ovom sistemu. Na primer, kućna adresa kao Ulica 42 # 15-34, znači da se kuća nalazi u Ulici 42, 34 metra od ugla puta 15 prema Putu 16. Komplikovano, zar ne?

Ostaje pitanje koliko je Bogota bezbedna za turiste?
Kolumbija decenijama unazad, ima lošu reputaciju za turiste. Mnoge vlade savetuju da se ne putuju na jug zemlje zbog rizika otmice ili slučajnog povredjivanja u unakrsnoj vatri narko kartela. Ipak, verovali ili ne, situacija na terenu nije takva. Protekle dve decenije stopa kriminala i otmica, se u Bogoti smanjila za 92%. Incidenti na ulicama i van hotelskog smeštaja su neverovatno retki, zapravo manji je broj istih, nego kod mnogih "sigurnih" američkih ili evropskih gradova.
Možda zvuči čudno, ali treba dodati, da za razliku od meksičkih prijatelja, Kolumbija nema problem sa vodom. Voda iz slavine je, kažu, savršeno sigurna za piće, te nema potrebe da kupujete flaširanu vodu ili brinete za led u vašem piću. Voda može biti malo hlorisana, kao i kod nas, ali je zgodno znati da uvek imate slobodnu i sigurnu opciju za vodu bilo gde u gradu.